Svedoci smo vremena u kome vizuelni sadržaji i mediji odavno imaju prvenstvo, dok pisana reč polako gubi na značaju. Otud ne treba da čudi što se klasici svetske i domaće književnosti sve manje nalaze u rukama mladih – pojedincima je dovoljno da sebe nazovu obrazovanim ako znaju da navedu njihove autore. Pored toga što se kvalitetni pisci ne čitaju, primetan je porast nekvalitetnih literarnih sadržaja koji se medijski snažno propagiraju.

slika-1
Izvor: timeshighereducation.com

U literaturi je oduvek bilo šunda, a u našem dobu, aktuelan je fenomen koji se popularno naziva voditeljska književnost. Ovaj termin nije zvaničan u teoriji književnosti, već predstavlja pogrdnu frazu kojom se dela kvalifikuju na osnovu profesije autora. Autori voditeljske književnosti najčešće su televizijska lica sa dugim stažom u popularnim autorskim emisijama zabavnog tipa, koji svoju popularnost teže da unovče pisanjem romana, najčešće sa autobiografskim primesama, pošto je ime poznate ličnosti ono što prodaje naslov, a ne umetnička vrednost dela. Ekvivalent voditeljske književnosti jeste žuta štampa, vrsta štampe koja svoju osnovnu funkciju – informisanje, zanemaruje zarad tiraža. Senzacionalizam jeste ono što prodaje u oba slučaja.

Po svoj primerak voditeljskog romana čitalac ne mora čak ni da ode do biblioteke ili knjižare, dovoljno je da svrati do prve trafike (pazeći da mu, pritom, slučajno ne uvale nekog Andrića ili Puškina uz dnevne novine). Stil ovakvih romana jeste trivijalan, i to je upravo ono što bi trebalo izbeći ako od književnosti očekujete da vas i oplemeni, a ne samo da posluži za utrošak slobodnog vremena.

Kako danas maltene svako može da napiše i objavi knjigu, tako se i svašta olako naziva književnošću. Na prošlogodišnjem Sajmu knjiga, medijska hajka se podigla oko knjige koju je objavila domaća blogerka Zorana Jovanović (Zorannah). Autorka je žestoko osporavana zbog toga što se „usudila“ da objavi knjigu, jer danas reč knjiga kao da je postala sinonim za reč roman. Niko neće osuditi poznatog kuvara što je objavio kuvarski priručnik, koji je takođe knjiga, iako nije pisana književnoumetničkim stilom. Nisu, dakle, ni sve knjige romani, i sve dok stvari nazivamo pravim imenom, nema mesta zabuni.

slika-2
Izvor: nilssonsambrosia.com

Granice književnosti uvek će ostati otvorene, o čemu nam svedoči i izbor jednog kantautora za dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost. Književni kritičari su tu da nas usmere ka dobroj literaturi, dok na nama ostaje da izaberemo šta ćemo čitati.

Ostavite komentar